ribolov

   Strani nazivi za štuku :

Pike (engleski); Hecht, Schmuck (njemački); luccio (talijanski); lucio (španjolski); brochet (francuski).

    Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Po obliku tela, može se zaključiti da štuka nije dobar plivač na duže staze, već napada iz zasede, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u većini slučajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vođenju varalica. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta.

    Štuka se najbolje hvata kada je oblačno vreme. Po sunčanom danu najbolje je probati uveče pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode.Vreme pre nadolazeće oluje je možda najbolje vreme za pecanje  štuke.

                         

    Jesen-

    je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile ribolovaca upucuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda počne da se hladi, dolaze u pliće delove. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveći primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaćete šansu da se veoma srećni vratite kući sa pecanja.

Vetar Vetar može na uspešnost u ribolovu uticati povoljno i nepovoljno. Većina ribolovaca izbegava ribolov po vetru, ali on u nekim slučajevima može biti odličan saveznik. Sigurno ste se, nebrojeno puta, leti po mirnom vremenu vratili kući prazne čuvarke. To nije bio ribolovački maler i poznat uzrok neuspeha. Zamislite samo kako se oseća riba u pregrejanoj i previše osvetljenoj vodi. Njeno izoštreno čulo vida registruje svaki pokret na obali, a nedostatak kiseonika u vodi je guši. Njen odlazak u mračne dubine, daleko od ribolovca i pregrejanih površinskih slojeva je logičan i razumljiv. A sad zamislite jednu novu situaciju. Kao što često biva, odjednom počinje blagi povetarac. Površina vode se namreškala. Vi ne vidite ribu – ona ne vidi vas. Na strani reke, na kojoj je vetar najizraženiji, voda se blago hladi i osvežava kiseonikom. Život u površinskim slojevima vode postaje intenzivniji i šanse za uspešan ribolov su veće. Severozapadni vetar, kao predznak promene vremena, leti povoljno utiče na ribolov, a zimi nepovoljno. Jugoistočni vetar u jesen pogoduje ribolovu, ali u februaru i martu ga treba izbegavati jer umanjuje šanse za ulov. Južni vetar kao predznak stabilizacije meteoroloških prilika, zimi može biti odličan saveznik u ribolovu. Padavine U zavisnosti od intenziteta i godišnjeg doba, padavine mogu doprineti uspešnijem ribolovu, ali i umanjiti izglede za bilo kakav ulov u periodu dok traju. Lagana letnja kišica koja hladi i mežura mirnu površinu vode i pravi zavesu između ribolovca i ribe, izuzetno pogoduje ribolovu. Oluja praćena vetrom, pljuskovima i grmljavinom, tera ribu u zaklon i osim radoznalog soma, sve ribe se povlače dalje od obale i površine vode. Nasuprot tome, kada oluja prođe, vetar se stiša i nebo razvedri, voda sva uzavri od ribe koja željna osveženja izlazi na površinu. Budite sigurni da su i grabljivice u blizini i da vrebaju priliku da zgrabe po neku neopreznu ribicu. Zimi, nevreme praćeno padavinama ne pogoduje ribolovu, ali oblačno, tiho vreme bez vetra, sa krupnijim pahuljama snega, je idealno vreme za lov mladice. Atmosferski pritisak Ribolovci koji vode evidenciju o svojim izlascima u ribolov i zapisuju pedantno sve ulove na vodi, uzimaju u obzir vrednosti i tendenciju kretanja atmosferskog pritiska. Poznato je da je riblji mehur nepogrešivi barometar i da reaguje na najmanje promene pritiska. Informacija koju riba primi putem mehura nije jedina koja će usloviti njeno ponašanje, ali sudeći prema iskustvima većine uspešnih ribolovaca, odnos uspešnosti u ribolovu i tendencije atmosferskog pritiska je sledeći: - Ako je pritisak visok ili u porastu, treba očekivati uspeh u ribolovu; - Ako je pritisak nizak i stabilan, treba očekivati osrednji uspeh u ribolovu; - Ako je pritisak u padu, ne treba očekivati uspeh u ribolovu. Zašto je to tako? Nagli pad pritiska najčešće donosi pogoršanje atmosferskih prilika, pri čemu retko koja vrsta ribe uzima hranu. Osim toga, 1 mm živinog stuba odgovara približno 13,6 mm vodenog stuba. Ako atmosferski pritisak opadne za 10 mm živinog stuba, onda to ribe osete kao sniženje nivoa vode za 136 mm. Na akumulacijama i rekama čiji se nivoi regulišu radom brana i ustava, ustanovljeno je da pri naglom padu nivoa ribe prestaju sa ishranom. Slično se dešava i pri naglom sniženju atmosferskog pritiska. Ako nivo reke opada, a atmosferski pritisak raste i obrnuto, dešava se da to riba i ne primeti. Uglavnom sva živa bića su priviknuta na optimalan pritisak koji im je usklađen sa životnim funkcijama. Svako odstupanje od normale izaziva određene reakcije organizma koji teži da se prilagodi novonastaloj situaciji ili da se dovede u uslove koji mu odgovaraju. Reakcija riba na pad pritiska je povlačenje u dublje slojeve što je u tom momentu prioritetna potreba, pri čemu su ostale, kao što je ishrana, zapostavljene.

    Lociranje dobrih mesta na rekama za pecanje šarana.

    Takva mesta se obično vide golim okom a ako se ima malo iskustva onda nema nikakvih problema sa odabirom pravog mesta za pecanje kao što su potopljeno drveće, granje, panjevi, strme obale, blizina druge obale (što podrazumeva i veću dubinu vode), limani,mostovi.

 Šaran obožava ovakva mesta , a mi? , pa mi se moramo prilagoditi.

    Priprema mesta , kao što rade kolege na akumulacijama, hranjenja u dužem vremenskom periodu su nepotrebna, ali i ne smetaju. Dovoljno je samo par izlazaka pred sam dan pecanja, mada postoje i instant varijante za jednodnevni ribolov, ali o tome drugom prilikom.

    PRIHRANA:

Prihranu treba baciti uzvodno, nekoliko metara dalje od mesta na kojem se peca da voda polako nanosi hranu prema mestu pecanja. Ako se peca na kukuruz nije loša varijanta sa pogačama napravljenim od kukuruza i gline koje voda mnogo teže nosi. Boilama je najbolje je hraniti izdrobljenim, ili pak boilama manjeg prečnika, peletima umešanim zajedno sa glinom i kukuruzom, a može i posebno uz korištenje "PVA" kesica ili mrežica.

   Način ribolova

   Peca se izuzetno blizu nekad i u samoj obali, pa zato je tišina veoma bitna stavka, mada je po danu to neizvodljivo tako da se moj ribolov svodi na noć, što samo otežava i ovako težak način ribolova.

   Sledeće na šta se mora obratiti pažnja je prezentacija mamca, što povlači i prilagođavanje pribora situaciji.

   Iključivo koristim teška pljosnata olova od 90 pa sve do 150 grama ( u nekim situacijama i to je malo), oblika suze koja dobro leže na rečnom dnu i ne kotrljaju se.

   Izuzetno su se pokazala kupovna olova domaćih proizvođača sa karakterističnim ispupčenjima koja drže celu montažu na unapred određenom mestu!