ribolov

 

                          

 

   -Ribolov je pojam koji se koristi za lov ribe u morima, jezerima, rekama i ostale plodove mora kao školjke, rakove i hobotnice. Ribolov se dalje deli na sportski ribolov (ribolov kao hobi) i komercijalni ribolov. Ribolov je stara i široko rasprostranjena aktivnost sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i primenom modernih tehnoloških pomagala. Na našim teritorijama preovladava ribolov na rekama i jezerima.

   -Kada se kaže ribolov, tu ne mislim na samo pecanje ribe, već sveobuhvatan doživljaj koji podrazumeva izlazak u prirodu, druženje i kao krajnji produkt pecanje.

 

    Posluje u okviru preduzeća Rebox d.o.o. Beograd

   -Jezero se nalazi u centru Beograda. Jedinstveno po lokaciji za ovu vrstu sporta. Nalazi se na samo 5 km od strogog centra grada i 15 min od aerodroma, 5 km od­ železnicke stanice ili 5 km od luksuznih hotela „Hyatt Regency" i „Intercontinental", a na samo 2 km od hotela „B" kategorije.

   

   -Od nekadašnje močvare zarasle u šipražje i trsku,­ napravljena je 1994. godine Ada safari jezerce površine 6 ha, po­ribljen­o k­ap­italn­im i ret­kim pr­ime­rc­im­a ribe, strogo kontrolisanog kvaliteta. Okruženo je stoletnom šumom gde ste apsolutno izolovani od gradske buke. Na raspolaganju je i restoran „Opušteno", gde, u stilu imena, možete da se osvežite, pojedete nešto, ili, ako niste ribolovac, uživate u predivnoj prirodi ne verujuci da se nalazite u centru dvomilionskog grada.

  

   -Jezero je u obliku zrna pasulja, ukupne površine 6 ha. Prosecne je dubine 2 m i podeljeno je veštackom pregradom (žicanom mrežom) na dva dela..Prvi deo od 3,2 ha, sa uredenom obalom, 30 pecaroških numerisanih mesta, poribljen je kapitalcima i pruža idealne uslove za sportski ribolov. Dno je muljevito i pešcano, ima i oborenih stabala u vodi. To su mesta gde šaran voli da boravi. Ali, ako ste došli da pecate vama je sve podredeno. Pecati možete jedan dan ili više uz obaveznu rezervaciju. Ribolov na ovom jezeru se odvija po strogim pravilima ne bi li se sacuvalo bogatstvo ribljeg fonda. Sve je tu, pa i riba o kojoj ste maštali celog svog života.

   

   -Sigurni smo u jedno - uspeli smo da naše posetioce, ribolovce, uverimo da se o ovom mestu zaista vodi racuna i oni su polako sami preuzeli dnevno cuvanje jezera i ribe u njemu. Nocu cuvanje pokrivaju dva coveka, plus dežurna služba Ade Ciganlije u saradnji sa MUP-om. Do sada, i ako smo imali nekoliko kontrolnih akcija, nikoga nismo zatekli u krivolovu.

                                

 

    Boja nije presudna

 

   -Među brojnim tehnikama za ribolov grabljivica, ni jedna nije loša, sve omogućuju da se ulovi riba! Potrebno je samo izabrati onu pravu, u pravom trenutku i na pravom mestu !

     Tehnika s povlačenjem olova na dnu

   -Izvrstan kompromis izmedu sportskih i tehnika s čekanjem, ova metoda ribolova sastoji se od naizmeničnog smenjivanja faza povlačenja i faza čekanja na dnu. Može se upotrebiti kako u rečnim tako i u mirnim vodama, obavezno na mestima s čistim dnom kao što su plaže, plićaci, komunikacije između različitih vrsta voda...
Mamac može biti živi ili mrtvi keder, crv, ali i bilo koja varalica. Najvažnije je pronaći pravi ritam i raspon povlačenja kao i učestalost i trajanje zastoja.

    Tehnika s gumenim varalicama

   -Gumene varalice su nazamenjive u kanalima, šljunkarama, kanalizovanim rekama.. gde god je vode u nedogled i gde nema nikakvog uočljivog mesta koje bi ukazalo na eventualnu prisutnost riba grabljivica. Niska im cena opravdava i sve smelosti tako da se mogu koristiti i na najzakrčenijim mestima gde su šanse ulova razmerne riziku zakačivanja ! 

 

    Tehnika s leptirima

 

   
   

  

                                                                                       

   -Da li praktikujete nocni ribolov?

  

   -Nekima možda ne baš omiljeno vreme ribolova, dok drugi na pecanje idu samo u ovim periodima dana, odnosno noći ! Većina ribolovaca koja uz reke i jezera ostaje noću, kada padne mrak produži u šator i čeka da peca ujutru, posle kafe...ali mnogo se može propustiti. Možda sam ja kao i još dosta ljudi lud, ali najlepše je ostati sam u toj noći, na vodi. Samo voda i vi. Zvukove koje možete čuti tokom noći na različitim vodama ne možete čuti ni na jednom filmu. To je često nešto fenomenalno...kao da niste na zemlji. Nemate osećaj da ste na istoj vodi na kojoj ste pecali ceo dan. Pošto vam čulo vida neće mnogo pomoći, nesvesno počinjete da se oslanjate na sluh, ali i neka druga ćula.

   -Ja obožavam noći pored vode, tad zaboravim na sve, ne smetaju mi komarci i hladnoća, legneš na zemlju, pokriješ se nebom, zvucima prirode i uzivaš... Još kad zagrize, poseban adrenalin proradi, jer treba izvući ribu po mraku sa slabim osvetljenjem... Pre pecanja sredim pribor da odgovara uslovima pecanja. Ponesem dobru lampu, par komada, svetleće ampule, autan, kutiju s priborom, štapove i meredov oblepim s belom trakom - savet koji sam dobio od dvojce iskusnih pecarosa s  Dunava.

   -Moram da napomenem, koliko je meni poznato, da je po Zakonu o ribarstvu noćni ribolov zabranjen! Bez ikakvih razloga je zabranjen noćni ribolov sportskim ribolovcima, a profesionalcima je dozvoljen!? Zar veliku štetu ribljem fondu pravi nekoliko udica zabačenih sa obale ? Smešno bi bilo da je odgovor potvrdan.Zakon dozvoljava pecanje između 3 i 21h leti, a od 5 i 20h zimi. Jedan savet koji sam pročitao u jednoj knjizi o ribolovu glasi "u letnjim mesecima, pri lovu pastrmke, smuđa, soma, mladice, pa i štuke, udicu treba zabacivati što bliže zakonu!". Mada ga ja nekad (čitaj uvek) i prekršim.

 

 

   

   -U toku godine promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojava, ali se najveće promene dešavaju tokom proleća i jeseni. Zimi zbog snega koji se zadržava na planinama reke imaju slab dotok, pa je vodostaj obično nizak. Dolaskom proleća i topljenjem snega, pritoke donose veće količine vode, što dovodi do porasta vodostaja velikih reka i njihovog zamućenja.

   -Porastom temperature, život u vodi se aktivira, ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Svet u vodi tada živne, a jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvama i hranjivim materijama koje su donele nabujale pritoke. U većim rekama tok je obično ubrzan, pa su ribe primorane da priđu obali gde je matica slabija. Pri visokoj, jakoj i mutnoj vodi često se na metar od obale love kapitalni primerci ribe.

   -Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i postaju bistrije, ribe se povlače u dubinu izbegavajući svetla nezaklonjena mesta.

   -U jesen, zbog pojačanih padavina, opet imamo sličnu situaciju kao i tokom proleća kada su uslovi za ribolov najpovoljniji. Blagi porast vode, pad temperature i porast količine kiseonika u vodi predstavljaju idealne uslove za ribolov.

   -Zimi, u kombinaciji niskog vodostaja i niskih temperatura šanse za ulov su minimalne, a riba se obično aktivira pred porast vode i po nešto toplijem vremenu.

   -Letnji porast vodostaja praen kišom koja rashlađuje vodu ili topla zima sa povišenim vodostajem daju izvanredne šanse za ulov. Takve situacije ne treba propuštati, jer ulov može biti iznenađujuće bogat. Kod određivanja ribolovne pozicije ili mesta prema oscilacijama vodostaja veoma je bitno pratiti vodostaj celim tokom reke. Na terenima oko Apatina, na aktivnost ribe znatno utiču oscilacije vodostaja Drave. Naime, ako je ova pritoka nekoliko dana bila u stalnom porastu posle kojeg dolazi do opadanja, tada će upravo prvi dan opadanja vodostaja Drave biti udaran na Dunavu u blizini pritoke.

   -Osnovno pravilo je da je na reci dobro pecati u dane kada je njena pritoka u opadanju, ali je ipak prvi dan opadanja te pritoke idealan za ribolov. Nešto najgore što nas može zadesiti u ribolovu je prvi dan porasta pritoke. Tada ona bukvalno ukroti i pomeri maticu reke u koju se uliva. Kada porast pritoke traje nekoliko dana, šanse za ulov su veće jer je prošlo dovoljno vremena da se riba privikne. Oscilacije vodostaja na reci znatno utiču na uspeh ribolova na zatvorenim ili poluotvorenim vodama (barama i kanalima) oko reke. Konkretno, ukoliko je vodostaj Dunava u porastu to će dovesti do dizanja nivoa vode u poluotvorenoj vodi, što će aktivnost ribe svesti na minimum. U zatvorenim vodama u koje ulazi voda iz Dunava, tek pri ekstra visokom vodostaju, mali porast na reci će prouzrokovati opadanje vode na barama, što će pozitivno uticati na aktivnost ribe u barama i kanalima. U barama i kanalima oko Dunava, štuka će najčešće reagovati na oscilacije vodostaja. Sve dok voda opada štuka će odlično raditi, ali ukoliko dođe do porasta vodostaja, ona će prestati sa radom.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

   Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

 

   -Njeno primamljivanje, koje se obavlja bacanjemprimame (hrane) u vodu na mesto može znatnouticati na uspeh ili neuspeh ribolova. Naime, veće količine nekvalitetne hrane, krupne zrnaste hrane mogu negativno uticati na ishod ribolova, pa zato ako nemate kvalitetnu hranu bolje je pecati bez primame. I sa mamcima je potrebno eksperimentisati, pa ako neće na crve, treba probati tanku glistu, a ako plovak miruje treba ga malko cimnuti da riba lakše uoči mamac.

   -Lokacija ili mesto ribolova je takođe veoma bitno. Često se dešava da od nekoliko ribolovaca samo jedan lovi ribu, upravo zbog najboljeg mesta.Na primer, desetak ribolovaca je zauzelo mesta uz bent do koga se Dunav izlio, a samo jedan je zauzeo mesto gde se nalazi putić do korita Dunava. Upravo on ima najviše šansi za ulov, mamac ne lebdi iznad kupina i trave, već je spušten do samog dna. Putić je utabana zemlja i uz to riblja staza, gde riba lako pronalazi mamac. Zbog visokog vodostaja Dunava i čestih oscilacija nivoa vodostaja u ovom periodu se ne može očekivati da na jednom mestu svakodnevno lovite veće količine bele ribe.
Oni ribolovci koji ne vole čestu promenu mesta opredeliće se za vode na kojima vodostaj ne oscilira mnogo poput raznih kanala, jezera i bara.

     

   

Vrsta ribe	Vreme mresta	Polna zrelost (god)	Polna zrelost (cm)
-Pastrmka (Salmo trutta)	Decembar -Januar	2-3	20-30
-Mladica (Hucho hucho)	Mart-April	4-5	50-60
-Dužicasta pastrmka (Onkorhynchus mykiss)	Mart-April	2-3	20-25
-Štuka (Esox lucius)	Februar-Mart	2-3	30-40
-Crvenperka (Scardinius erythrophthalmus)	Maj-Jul	3-5	14-15
-Bodorka (Rutilus rutilus)	Maj-Jul	3-5	12-14
-Bucov (Aspius aspius)	April-Jun	3	35-40
-Deverika (Abramis brama)	Maj-Jun	3-8	20-35
-Keciga (Abramis ballerus)	April-Jul	3-4	18-20
-Mrena (Barbus Barbus)	Maj-Jul	3-4	30-40
-Šaran (Cyprinus carpio)	Maj-Jul	3-4	25-30
-Karaš (Carassius carassius)	Maj-Jun	2	13-15
-Som (Silurus glanis)	Maj-Jul	2-4	40-70
-Manić (Lota lota)	Decembar-Februar	3-4	20-30
-Balavac (Gymnocephalus cernuus)	Mart-April	2	8-12
-Grgeč (Perca fluviatilis)	Mart-April	2-4	8-10
-Smuđ (Stizostedion lucioperca)	April-Maj	2-3	25-30
-Smuđ kamenjar (Stizostedion volgense)	April-Maj	2-4	/
-Lipljan (Thymallus thymallus)	Mart-Maj	3-4	30

 

                    

 

   -Jesen je po mnogim ribolovcima najbolje doba godine za lov smuđa, pogotovo onog krupnijeg. Temperatura vode naglo pada tako da su duboka mesta , gde je smuđ proveo letnje vrućine, par stepeni toplija od plićaka. To je dovoljan razlog da se smuđ pokrene. Da bi ga ulovili potrebno je naći mesta gde se nalazi. U rekama smuđ je navikao da se bori protiv vodene struje.Obzirom da se zima približava što za sobom povlači i slabiju ishranu riba ce nastojati da pronadje mesta u reci sa slabijim strujama. Takva mesta su obicno ispod brana, iza stena, u krivinama reka ili iza betonskih stubova ispod mostova.

 

 

  -Muž i žena odluče da odu  na odmor na jezero poznato kao raj za ribolovce.

  -Muž obožava da u ribolov izađe u cik zore, a njegova žena obožava da u miru čita knjige.

  -Jednog jutra se muž posle nekoliko sati ribolova vratio i odlučio da će malo da dremne, a žena je tada rešila da se sama izveze malo čamcem iako se na njemu sama i nije baš najbolje snalazila. I tako ona upali motor i izveze čamac na jedno usamljeno mesto, baci sidro, izvadi knjigu i nastavi da čita svoju knjigu u tisini.

  -U jednom trenutku naiđe ribolovački inspektor u svom čamcu, pristane uz njen čamac i kaže:

  -Dobro jutro gospođo! Šta to radite ?

  -Čitam knjigu, reče ona! (ipomisli zar to nije očigledno)

  -Nalazite se na delu jezera rezervisanom za sportski ribolov, obavesti je inspektor!

  -Žao mi je gospodine , ali ja ne pecam. ja samo sedim u svome čamcu i čitam knjigu!

  -Da, ali u čamcu imate sav potreban pribor za pecanje i što se mene tiče mogli bi otpočeti sa pacanjem svakog trenutka! Biću primoran da vas odvedem sa mnom u stanicu i da podnesem ptotiv vas prijavu, rece on!

  -Ako vi to zaista i uradite onda znajte da ću i ja protiv vas podneti prijavu, ali zbog silovanja, odgovori mu žena!

  -Ali, pa ja vas nisam ni dotakao !?, reče inspektor !

  -Da, ali vi za to imate sav potreban pribor i što se mene tiče mogli otpočeti sa tim svakoga trenutka...

  -Doviđenja gospođo i uživajte u lepom danu!!!

    NARAVOUČENIJE:

  -Ne ulazi u raspravu sa ženom koja čita. Vrlo je verovatno i da ume i da misli.

   Strani nazivi za štuku :

Pike (engleski); Hecht, Schmuck (njemački); luccio (talijanski); lucio (španjolski); brochet (francuski).

    Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Po obliku tela, može se zaključiti da štuka nije dobar plivač na duže staze, već napada iz zasede, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u većini slučajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vođenju varalica. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta.

    Štuka se najbolje hvata kada je oblačno vreme. Po sunčanom danu najbolje je probati uveče pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode.Vreme pre nadolazeće oluje je možda najbolje vreme za pecanje  štuke.

                         

    Jesen-

    je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile ribolovaca upucuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda počne da se hladi, dolaze u pliće delove. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveći primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaćete šansu da se veoma srećni vratite kući sa pecanja.

Vetar Vetar može na uspešnost u ribolovu uticati povoljno i nepovoljno. Većina ribolovaca izbegava ribolov po vetru, ali on u nekim slučajevima može biti odličan saveznik. Sigurno ste se, nebrojeno puta, leti po mirnom vremenu vratili kući prazne čuvarke. To nije bio ribolovački maler i poznat uzrok neuspeha. Zamislite samo kako se oseća riba u pregrejanoj i previše osvetljenoj vodi. Njeno izoštreno čulo vida registruje svaki pokret na obali, a nedostatak kiseonika u vodi je guši. Njen odlazak u mračne dubine, daleko od ribolovca i pregrejanih površinskih slojeva je logičan i razumljiv. A sad zamislite jednu novu situaciju. Kao što često biva, odjednom počinje blagi povetarac. Površina vode se namreškala. Vi ne vidite ribu – ona ne vidi vas. Na strani reke, na kojoj je vetar najizraženiji, voda se blago hladi i osvežava kiseonikom. Život u površinskim slojevima vode postaje intenzivniji i šanse za uspešan ribolov su veće. Severozapadni vetar, kao predznak promene vremena, leti povoljno utiče na ribolov, a zimi nepovoljno. Jugoistočni vetar u jesen pogoduje ribolovu, ali u februaru i martu ga treba izbegavati jer umanjuje šanse za ulov. Južni vetar kao predznak stabilizacije meteoroloških prilika, zimi može biti odličan saveznik u ribolovu. Padavine U zavisnosti od intenziteta i godišnjeg doba, padavine mogu doprineti uspešnijem ribolovu, ali i umanjiti izglede za bilo kakav ulov u periodu dok traju. Lagana letnja kišica koja hladi i mežura mirnu površinu vode i pravi zavesu između ribolovca i ribe, izuzetno pogoduje ribolovu. Oluja praćena vetrom, pljuskovima i grmljavinom, tera ribu u zaklon i osim radoznalog soma, sve ribe se povlače dalje od obale i površine vode. Nasuprot tome, kada oluja prođe, vetar se stiša i nebo razvedri, voda sva uzavri od ribe koja željna osveženja izlazi na površinu. Budite sigurni da su i grabljivice u blizini i da vrebaju priliku da zgrabe po neku neopreznu ribicu. Zimi, nevreme praćeno padavinama ne pogoduje ribolovu, ali oblačno, tiho vreme bez vetra, sa krupnijim pahuljama snega, je idealno vreme za lov mladice. Atmosferski pritisak Ribolovci koji vode evidenciju o svojim izlascima u ribolov i zapisuju pedantno sve ulove na vodi, uzimaju u obzir vrednosti i tendenciju kretanja atmosferskog pritiska. Poznato je da je riblji mehur nepogrešivi barometar i da reaguje na najmanje promene pritiska. Informacija koju riba primi putem mehura nije jedina koja će usloviti njeno ponašanje, ali sudeći prema iskustvima većine uspešnih ribolovaca, odnos uspešnosti u ribolovu i tendencije atmosferskog pritiska je sledeći: - Ako je pritisak visok ili u porastu, treba očekivati uspeh u ribolovu; - Ako je pritisak nizak i stabilan, treba očekivati osrednji uspeh u ribolovu; - Ako je pritisak u padu, ne treba očekivati uspeh u ribolovu. Zašto je to tako? Nagli pad pritiska najčešće donosi pogoršanje atmosferskih prilika, pri čemu retko koja vrsta ribe uzima hranu. Osim toga, 1 mm živinog stuba odgovara približno 13,6 mm vodenog stuba. Ako atmosferski pritisak opadne za 10 mm živinog stuba, onda to ribe osete kao sniženje nivoa vode za 136 mm. Na akumulacijama i rekama čiji se nivoi regulišu radom brana i ustava, ustanovljeno je da pri naglom padu nivoa ribe prestaju sa ishranom. Slično se dešava i pri naglom sniženju atmosferskog pritiska. Ako nivo reke opada, a atmosferski pritisak raste i obrnuto, dešava se da to riba i ne primeti. Uglavnom sva živa bića su priviknuta na optimalan pritisak koji im je usklađen sa životnim funkcijama. Svako odstupanje od normale izaziva određene reakcije organizma koji teži da se prilagodi novonastaloj situaciji ili da se dovede u uslove koji mu odgovaraju. Reakcija riba na pad pritiska je povlačenje u dublje slojeve što je u tom momentu prioritetna potreba, pri čemu su ostale, kao što je ishrana, zapostavljene.

    Lociranje dobrih mesta na rekama za pecanje šarana.

    Takva mesta se obično vide golim okom a ako se ima malo iskustva onda nema nikakvih problema sa odabirom pravog mesta za pecanje kao što su potopljeno drveće, granje, panjevi, strme obale, blizina druge obale (što podrazumeva i veću dubinu vode), limani,mostovi.

 Šaran obožava ovakva mesta , a mi? , pa mi se moramo prilagoditi.

    Priprema mesta , kao što rade kolege na akumulacijama, hranjenja u dužem vremenskom periodu su nepotrebna, ali i ne smetaju. Dovoljno je samo par izlazaka pred sam dan pecanja, mada postoje i instant varijante za jednodnevni ribolov, ali o tome drugom prilikom.

    PRIHRANA:

Prihranu treba baciti uzvodno, nekoliko metara dalje od mesta na kojem se peca da voda polako nanosi hranu prema mestu pecanja. Ako se peca na kukuruz nije loša varijanta sa pogačama napravljenim od kukuruza i gline koje voda mnogo teže nosi. Boilama je najbolje je hraniti izdrobljenim, ili pak boilama manjeg prečnika, peletima umešanim zajedno sa glinom i kukuruzom, a može i posebno uz korištenje "PVA" kesica ili mrežica.

   Način ribolova

   Peca se izuzetno blizu nekad i u samoj obali, pa zato je tišina veoma bitna stavka, mada je po danu to neizvodljivo tako da se moj ribolov svodi na noć, što samo otežava i ovako težak način ribolova.

   Sledeće na šta se mora obratiti pažnja je prezentacija mamca, što povlači i prilagođavanje pribora situaciji.

   Iključivo koristim teška pljosnata olova od 90 pa sve do 150 grama ( u nekim situacijama i to je malo), oblika suze koja dobro leže na rečnom dnu i ne kotrljaju se.

   Izuzetno su se pokazala kupovna olova domaćih proizvođača sa karakterističnim ispupčenjima koja drže celu montažu na unapred određenom mestu!